Porodično veće je grupa koja se povremeno okuplja da razgovara o pitanjima koja proizlaze iz porodičnog učešća u biznisu. Osnovna svrha porodičnog veća je da pruži forum na kojem članovi porodice mogu artikulisati svoje vrednosti, potrebe i očekivanja u odnosu na kompaniju i razvijati politike koje štite dugoročne interese porodice. Postoje najmanje četiri važna razloga
za uspostavljanje porodičnog veća:
1. Porodično veće pruža idealno okruženje za obrazovanje članova porodice o pravima i odgovornostima koji dolaze s vlasništvom i upravljanjem kompanijom.
2. Porodično veće pomaže u razjašnjavanju granice između porodice i kompanije i daje mogućnost članovima porodice koji nisu u biznis ili vlasničkom krugu priliku da budu saslušani. Ovo smanjuje verovatnoću da će porodične brige biti neprimereno prenete u poslovne odluke i obrnuto.
3. Iskustvo pokazuje da se biznis-porodice često oslanjaju na neformalna porodična okupljanja, poput rođendana, Božića ili drugih praznika, kako bi se razgovaralo o hitnim pitanjima porodičnog posla, obično sa frustrirajućim rezultatima. Porodično veće osigurava odgovarajuće okruženje u kojem rođaci mogu razgovarati o svojim problemima bez opterećenja porodičnih događaja poslovnim raspravama.
4. Porodično veće može pružiti strukturu za pomoć porodici da stvori zajedničku viziju i kodeks razumevanja porodičnog plana.
Kao i u dimenziji vlasništva, korisnost i idealan sastav porodičnog veća zavisi od razvojne faze biznis-porodice. Na početku mlada biznis-porodica faze, par može pripadati porodičnom
veću svojih roditelja, ako su u generaciji naslednika, ali verovatno im nije potrebno vlastito veće. Važni razgovori za njihovu novu bračnu zajednicu uključuju samo njih dvoje. Možda će
im biti korisno da odvoje posebno vreme i mesto za razgovor o suštinskim dilemama toga što su poslovni par, kao što bi za porodično veće, ali posebna struktura bi bila preterivanje.
Međutim, to se menja kako se njihova deca približavaju odrasloj dobi i njihova osnovna porodica prelazi u ulazak u biznis fazu. Postoji čitav niz pitanja o kojima treba razgovarati,
vezano za karijeru mlađe generacije, a roditelji takođe menjaju uloge u poslovnom okruženju i u odnosu na vlastite roditelje. U ovom trenutku, ako je roditeljska generacija koristila sopstveno
porodično veće, šira porodica zapravo funkcioniše kao mreža međusobno povezanih potfamilija, gde svaka ima svoju posebnu agendu i interes u zajedničkoj agendi porodice u celini. Porodična
veća mogu biti od velike pomoći u pružanju mogućnosti za sve ove međusobno povezane interese i ciljeve da pronađu svoj odgovarajući izraz i da ispitaju sukobe. Po mom mišljenju,
porodična veća su izuzetno dragocena u svim zajednički rad i predaja palice biznis-porodicama i svim bratsko/sestrinskim partnerstvima i konzorcijumima rođaka.
Sastav porodičnog veća obično se menja kako se porodica kreće kroz različite faze i nivoe. Zato što je porodično veće struktura porodice, a ne biznisa ili vlasnika, treba poštovati činjenicu
da svi članovi porodice imaju udela u pitanjima porodičnog identiteta, kao sadašnji ili budući zaposleni, sadašnji ili budući vlasnici, ili jednostavno članovi porodice na čiji život kontinuirano
utiče ono što se događa u biznisu. Osnovno članstvo porodičnog veća obično čine vlasnik/menadžer, njegov/njen supružnik, njihova odrasla deca i njihovi supružnici. U drugoj ili trećoj generaciji kompanije, veće takođe može uključivati braću i sestre, rođake i ostalu rodbinu.
Neke porodice uključuju i tazbinu u veće kao stalne članove, dok ih drugi radije uključuju samo u određene rasprave u veću. Postoje prednosti i nedostaci uključivanja tazbine u porodično
veće. Imati tazbinu u veću može negovati duh otvorenosti u porodici i takođe ohrabriti tazbinu da direktno izvrši svoj uticaj, tako umanjujući verovatnoću da će se razviti nefunkcionalni
porodični trouglovi. Mnoga pitanja o kojima se raspravlja na porodičnom veću, posebno u ulazak u biznis, zajednički rad i predaja palice fazama, ima implikacije na najmlađu generaciju.
Nezgodno je pokušati s njima razgovarati o tim pitanjima kad je jedan roditelj u sobi, a drugi nije tu. S druge strane, u neki porodicama uključivanje tazbine kao stalnih članova veća može
prigušiti spremnost krvnih srodnika da se suoče s njihovim sukobima, suparništvima i nesuglasicama. U većim porodicama, uključivanje tazbine takođe može znatno povećati veličinu grupe,
smanjujući njenu efikasnost.
Tretiranje porodice na formalan, organizacioni način može u početku biti neobično u porodicama koje imaju vrlo prirodan neformalan stil. Jedna stvar koja pomaže porodičnom veću da
efikasno radi jeste pravljenje dnevnog reda za svaki sastanak i njegovo praćenje. U prvih nekoliko sastanaka, dnevni red pomaže ljudima da shvate svrhu veća, a kako porodično veće s vremenom postaje osnovna porodična rutina, dnevni red je neophodan za sprovođenje prioriteta i sprečavanje da sastanci budu zatrpani problemima.
Neke teme se ponavljaju u većini porodičnih veća u svim fazama. Ta pitanja tiču se osnovnih vrednosti porodice i odnosa porodice prema biznisu: Koje su centralne vrednosti naše porodice?
Kako izražavamo ove vrednosti? Šta da radimo ako neko oseća da je prekršena osnovna vrednost? Kako mogu ove vrednosti biti sačuvane i prenesene budućim generacijama u biznisu
i u porodici? Ponekad se o tim pitanjima najbolje raspravlja apstraktno, tako što članovi porodice dele svoje pojedinačne filozofije o porodici i poslu. Međutim, često se osnovni principi
pojavljuju dok porodično veće raspravlja o vrlo specifičnim dilemama koje zahtevaju odluke. Na primer, porodično veće može s vremenom razviti skup stavova o pitanjima kao što su sukcesija
i kontinuitet, likvidnost, diversifikacija, porodične pogodnosti, podrška novim poduhvatima za članove porodice i zapošljavanje i otpuštanje rođaka.
Mnoge teme dobijaju i gube na značaju kako se porodica kreće kroz porodičnu razvojnu dimenziju. U mlada biznis-porodica i ulazak u biznis porodicama, veće će potrošiti većinu svog
vremena na pitanja obrazovanja i socijalizacije mlađih generacija, kao i rešavanju vlasništva i pitanja o karijeri s roditeljima i braćom i sestrama. To može uključivati pitanja kao što su: Privlači
li sistem nagrađivanja u biznisu pravu kombinaciju članova porodice u menadžment i liderske uloge? Hoćemo li ohrabriti našu decu da rade u biznisu? Koje kvalifikacije treba postaviti
za članove porodice koji žele da uđu u posao? Kako možemo pripremiti buduće generacije za odgovornosti vlasništva? U fazi zajednički rad, porodično veće može igrati presudnu
ulogu u rešavanju sukoba u porodičnoj mreži koja se širi. Postoji naizgled beskrajan spisak političkih pitanja koja treba rešiti u zajednički rad fazi: Kako se osnovne porodične vrednosti vezuju
za strategiju i operacije biznisa? Da li bi trebalo razviti kodeks ponašanja članova porodice u biznisu? Kako će se članovi porodice u poslu odnositi prema menadžerima i zaposlenima koji
nisu iz porodice? Kako se nosimo sa činjenicom da pripadnici porodice možda neće imati jednaku korist od biznisa? Kako možemo pomoći članovima porodice koji imaju posebne potrebe?
Koja su prava, privilegije, odgovornosti i uloge porodičnih deoničara koji ne rade u kompaniji?
Pored ovih politika povezanih s poslovanjem, zajednički rad porodično veće može biti ključna kontakt tačka za braću i sestre koji se ne viđaju u porodičnom životu, ali žele da ostanu povezani s porodičnim identitetom. U stvari, jedna od najvažnijih tački dnevnog reda porodičnih veća u ovoj fazi jesu organizovanje zajedničkih aktivnosti, rituala, odmora i proslava, i odgovor na pitanje: Kako možemo da se zabavljamo i uživamo zajedno? Za predaja palice porodicu većem često dominira pitanje sukcesije. Porodično veće biće početna tačka za raspravu o kriterijumima za porodično liderstvo biznisa u budućnosti, počevši od preispitivanja osnovnih pitanja: Želimo li da zadržimo ovaj posao pod porodičnom kontrolom u sledećoj generaciji? Kakva koncentracija porodičnog vlasništva ili porodične kontrole je potrebna kako bi se osigurala vitalnost posla? Kako ćemo odgovoriti ako članovi porodice ili ogranci žele da likvidiraju svoje vlasništvo? Porodično veće je takođe dobro mesto za starije generacije kako bi sa ostatkom porodice razgovarali o penziji i planovima raspodele imovine. To će često dovesti do opštije rasprave o budućnosti porodice: Kako možemo preneti svoju porodičnu istoriju budućim generacijama? Šta vidimo kao ulogu naše porodice i ugled u zajednici? Imamo li filantropskih ili ciljeve rada u zajednici? Kako ih primenjujemo?
Ne moraju svi sastanci porodičnog veća biti ozbiljni. Zapravo, dobar spoj posla i uživanja važan je za zadržavanje visokog entuzijazma za sastanke. Razgovori u takvoj atmosferi biće ne samo srdačni već i prilika da se o važnim pitanjima više radi na jedan društven način, kao što je priprema starije generacije za penziju, identifikovanje različitih prioriteta za generacije koje su prisutne itd. Mnoga porodična veća rade na rešavanju sukoba bolje kada je to uz, recimo, definisanje rasporeda za porodičnu kuću na planini, umesto da se takmiče za bolju poziciju za predstojeću sukcesiju.
Mnoge porodice zainteresovane za formiranje porodičnog veća nisu sigurne kako to učiniti. Postoje neke korisne smernice koje su put ka uspešnijim porodičnim većima.
1. Postavite raspored za sastanke i pridržavajte ga se. Redovni, predvidljivi datumi sastanka, unapred određeni, ključ su za dobro prisustvo. Učestalost sastanaka određuju broj i hitnost problema i razvojna faza porodice. Zajednički rad i predaja palice veća češće se sastaju. Obično se poro dična veća sastaju jednom kvartalno tokom prve godine ili dve, vodeći računa o zaostalim problemima. Mogu se sastajati dva do četiri puta godišnje nakon toga.
2. Obratite pažnju na proces. Razvoj porodičnog veća je važan događaj u životu porodice. Često porodice nisu navikle da se okupljaju radi rasprava ove prirode. Stoga je važno stvoriti atmosferu podrške u kojoj se članovi porodice osećaju ugodno da izraze svoje stavove i mogu slobodno istraživati probleme u koje možda nisu previše upućeni. Trebalo bi pokušati s uspostavljanjem pravila „glupa pitanja su u redu” od samog početka. To je takođe važno za negovanje socijalnih i emocionalnih veza među članovima veća, od kojih neki možda nemaju puno kontakata na
dnevnoj osnovi. Sastanci mogu započeti ili završiti s nekim vremenom koje je odvojeno za porodične članove da pitaju jedni druge o onome što se događa u njihovim životima. Na primer, razmena informacija o novorođenim bebama, poslovnoj tranziciji, zdravstvenim poteškoćama itd., mogu poslužiti za zbližavanje grupe kao porodice.
3. Uspostavite jasne odgovornosti liderstva u grupi. Generalno, jedan od lidera porodice, verovatno iz starije generacije, trebalo bi da bude na čelu porodičnog veća na početku. Međutim, često naglašava razdvojenost između posla i porodice, i stvara otvoreniju atmosferu, ako vođa kompanije nije predsedavajući veća.
4. Vodite sastanke na ugodan, ali ne preterano neformalan način. Sastanke je najbolje zakazati daleko od posla i kuće, tako da prekida bude što manje. Dnevni red je uspostavljen uz doprinos svih članova veća i distribuiran unapred. Često je najbolje odrediti dnevni red tako da se najpre raspravlja o lakšim pitanjima. Važno je da članovi porodice nauče da rade zajedno u veću i da se osećaju ugodno jedni s drugima, pre nego što se pozabave emocionalno opterećenim pitanjima, kao što je planiranje raspodele imovine. U porodičnom veću „uspeh rađa uspeh”, pa ako rani
sastanci prođu dobro i ako porodica uvidi da su korisni, veće su šanse da će naredne rasprave o težim pitanjima takođe ići dobro. Posebno je važno da lider sastanka, ili facilitator, bude siguran da članovi imaju odgovarajuće vreme i slede neka dogovorena pravila za poštovanje prava jedni drugih da govore.
5. Budite fleksibilni i kreativni u korišćenju različitih podgrupa. Možda će biti korisno istražiti neke probleme prvo u podgrupama (na primer, žene i muškarci, krvna porodica i tazbina, prva i druga generacija), a zatim sastaviti podgrupe zajedno kako bi se učilo o iskustvima i percepcijama jedni drugih. Ova metoda rasprave često služi za povećanje svesti o tome kako na osećanja i percepcije ljudi utiču položaji koje oni imaju u porodici i biznisu.
6. Razmislite o korišćenju profesionalne facilitacije, barem u početku. Spoljni facilitatori mogu pomoći u strukturiranju sastanka i podstaći otvoreniju komunikaciju. Facilitatori takođe mogu podržati obrazovnu funkciju veća deljenjem menadžment, porodičnih i biznis koncepata. Nakon prvih nekoliko sastanaka ili prve godine, veće i facilitator treba ponovo da procene kontinuiranu ulogu profesionalca. Neke porodice dođu do tačke u kojoj su spremne da nastave same, dok druga porodična veća uvek koriste facilitatora. Treća opcija je da se facilitator ponovo pridruži veću povremeno – na primer, na jednom sastanku godišnje, da pomogne grupi da proceni njihov napredak i radi na pitanjima koja nije mogla da reši tokom godine.
Preuzeto iz knjige “Savremena porodična kompanija”
Ako želite da unapredite svoj porodični biznis, pogledajte ovde.